Već nekoliko noći, kaže majka, ona i otac s terase gledaju sovu na ljuljašci.

Oni svake noći gledaju. Ona svake noći doleće i ponekad hukne.

- Merka koga će, mene ili Živadina - ubeđena je majka. (A ko zna, možda sam joj ja zapala za oko?)

- Pa koliko merka - podrugnuh se - tri godone džedži na jelovini, dosad bismo svi poumirali! (Precizne su i tanane te onostrane merne sprave.)

Uglavnom, niko neće da se ljulja (dok ja ne nađem vremena).