Overa

Nedavno mi je stigao novi krevet (veelik, toliko da naglašava osećaj samoće).
Snajka mi, s vragolastim smeškom, rekla da treba da ga "isprobam" (khm, koncentrišite se na navodnike).
Drugarica mi danas drugim rečima preporuči isto: - Sa srećom da ga koristiš! Rekla bih ti još puno šta, ali ćeš da se ljutiš.
- Ma reci - navalih - neću. (Mislim, pretpostavljam i sama, ali da joj reči ne stoje u grlu.)
- Treba da gaa... overiš! Moraš da obeležiš teritoriju!
Sad, ako ću da ispunjavam želje, kako otac i majka ne mrdaju od kuće, ostaje mi samo da iščekam proleće. Kad odu u baštu jedina mi je prilika za "overu". A zna se čija je teritorija i ko udara pečat.