Ne mogu više da čamim u rovu. Dođe mi da skočim na čistinu i jurišam na kovid urlajući: - Hajde, gađaj već jednom, evo ne šitim se, naubijaj se i idi u pičku materinu (da živim ko čovek, ako ne umrem)!

Bolje on nego svojeručno da se eliminišem.

Hoću bar triput nedeljno u čitaonicu (tamo odmaram dušu i sabiram misli), hoću da šetam gradom, sama samcita, i razmišljam, hoću u školu rolera, hoću da razgledam metražu, hoću da budem slobodna!

Neću na skijanja, ne loži me premijerna vožnja gondolama, ne zanimaju me kafići i restorani, neću sa stadom da otvaram spomenike... Neću opet da propustim miris lipe u Beogradu.

Hajde, dođi, dođi ako si rešio, da završimo jednom s tim!