Staša svako mače koje nam dođe pred vrata unosi u moju sobu. A mačići uvidevši da tu ima i hrane i vode, a toplo je, ko da iz zemlje izviru.

Džaba ja gunđam (ne mogu kroz sobu od mačaka da prođem). Večeras sam tobože i mačiće i Stašu grdila, pa jedno mače šmugnu u zaklon pod krevet.

Ali se Staša ne prevari, požuri da mače umiri: - Nemoj da se bojiš nje, ona je dobra!