Jesenje veče... Strina misli da je nešto zabrljala na Skajpu, pa me pozvala da joj sredim. Iz hrpe žutog lišća birala sam najrumenije budimke (neprskane, možda najveći porodični kapital) da joj ponesem. Pun pogodak: kaže da jabuke jede kao prase.

Jesenje veče... "Kvar" smo brzo otklonili. Smazala sam dva parčeta gibanice, baš po mom ukusu. Stric, strina i ja raspričasmo se potom o imanjima, porodičnim šumama i još koječemu. Volim kad s njima zborim o domaćinskim stvarima i prošlim vremenima, navikama, običajima... Možda (zato što) sam i ja ostarila.

- Nekad vam (njima i mojim roditeljima) ženska deca nisu bila problem - kažem. - Sad bogami jesu. (Nema ko drva u šumi da seče.)

A zima se primiče... Jesenje veče...